Vodonik

Vodonik

Budući da je najlakši element, vodonik se koristi za punjenje meteoroloških balona. Ovi baloni nemaju posadu, već su opremljeni instrumentima za meteorološka merenja. 

Vodonik je otkrio 1766. godine engleski naučnik Henri Kevendiš ( Henry Cavendish, 1731-1810 ) i nazvao ga "zapaljivi vazduh". Kasnije je dokazao da sagorevanjem vodonika nastaje voda.

Vodonik ima relativnu atomsku masu Ar (H) = 1,008 i predstavlja najlakši element u Periodnom sistemu elemenata. Atomski broj vodonika je 1 , što znači da se u njegovom atomskom jezgru nalazi jedan proton, a u elektronskom omotaču jedan elektron. Nalazi se u 1. periodi i u Ia (1.) grupi.

Poznata su tri izotopa vodonika : protijum, deuterijum i tricijum. ( izotopi su atomi istog elementa koji imaju različite masene brojeve ) . Pošto je u prirodi najrasprostranjeniji izotop protijum, pod nazivom vodonik podrazumeva se upravo taj izotop. 

 Jednačina hemijske reakcije između cinka i hlorovodonične (hloridne) kiseline u kojoj se dobija vodonik glasi:

Zn + 2HCl --- ZnCl2 + H2 

Vodonik je bezbojan gas na sobnoj temperaturi i atmosferskom pritisku.Ima veloma malu rastvorljivost u vodi. U molekulu vodonika atomi vodonika su povezani nepolarnom kovalentnom vezom , tj. ovaj molekul je nepolaran. Sagorevanje vodonika predstavlja hemijsku promenu, na šta ukazuje zamagljenje čaše i izdvajanja kapljica u njenoj unutrašnjosti.

Molekul vodonika

 Zanimljivosti:

Energija koja se dobija sagorevanjem vodonika može se koristiti za pokretanje automobilskih motora , u domaćinstvu za grejanje, kuvanje i dr. Posebna prednost je u tome što je proizvod ovog sagorevanja voda koja nije štetna po životnu sredinu.